(…)
Posjeta ministrice izbjegličkom kampu
-Dobro je… Dobro je…
-Fali li vam šta?
-Ne fali. Bog dao, pa nam više ništa ne fali.
-Želite li se vratiti?
-Kuda?
-Pa… u… odakle ste?
-Iz guzice pasije.
-Ovaj… jest ti nano ovaj dedo šaljivdžija!
-Jest.
-Želiš li se ti nano vratiti?
-Kuda?
-Pa… u… odakle si?
-Iz gujice pasije.
-Ovaj… dedo iz guzice, a ti iz gujice? Kako to? Aaaa… jeste vi meni šaljivdžije!
-Jesmo, fala Bogu.
-Jeste li zadovoljni smještajem u kampu?
-Jesmo, fala Bogu.
-Kako vas zdravlje služi? Jeste li zdravi?
-Jesmo, fala Bogu.
***
-Ženo, dodaj mi tablete za umiranje!
-Koje su boje i u kojoj su kesi?
-Istresi plavu kesu, pa nađi žute tablete što su dobre zasvašto.
-Popij prvo ove za srce i ove za glavu, da ti je lakše mrijeti.
-Neka! To ostavljam tebi, ako te srce za mnom zaboli, il te zaboli glava oko zaostavštine. Oporučujem ti svih osam kesa tableta za život. A sad mi nađi one žute što su za umiranje i jednu onu od koje se smije.
-Nemoj bolan, eto vidi kakav si… Ni sa onom ženom ništa ljudski ne progovori, a haman je fina.
-Sebi je. Daj ti meni moju tabletu.
-Što će ti još, dragi Hazime, već si tri danas popio?
-Neka sam. Hoću još jednu. Kad umrem, da se smijem.
Fadila Nura Haver
kad umrem da se smijem, odlično!!!
Fadila Nura Haver – Nura Bazdulj-Hubijar
Ofirno skroz. U Maglaju je niko nikad nije zovnuo Nurom.