Majka tespiha,
u kući mukla tišina
Unuk čupka i majku gurka
njoj ne smeta, ona tespiha,
unuk babu gura.
Postekija i tespih i unuk lijepi,
bogatstvo njeno, unuk zadrijemo.
Desetog juna zaspa i majka.
Deset sati, majka nije budna,
unuka poče to da sekira,
tespih niko ne tespiha.
Blijedo lice, mukla tišina,
tuga i žalost i unukov plač.
Postekijo i tespihu, šta ćemo sad?
Jedanaestog juna dženaza je bila.
Rastavi se majka od unuka i tespiha.
U kabur se spusti, mukla tišina.
Dodjosmo kući, unuk tespiha,
majka i babo ljube sina.
Unuk i dalje samo tespiha
u kući je opet mukla tišina.
Šerif Tihić, Baglame škripe
