OCU PRED BAJRAM
[i]
Noćas smo tiho na zadnjoj teraviji
ispratili ramazanske noći…
Plakao sam, oče, u praznoj džamiji.
Sutra, kad Bajram vedre radosti
zasja u suncu jesenjeg dana
i kad se prpošne zdrave mladosti
ljubiti stanu - ja, do svog stana
Tužan ću doći i nitko neće
stisnut mi ruku, zaželit sreće
i život dugi, - pa ću tri tihe
za tebe i majku proučit fatihe.
Enver Čolaković
[/i]
